Kulturologija

Question	Answer
Kako se zove postupak kojim je Frojd otkrivao skrivene preokupacije pacijenata?	Postupak slobodne asocijacije.
Van Gogove boje, sta otkriva? -	Da boja ima svoj jezik
Ko je rekao da je "Covjek vlasnik sopstvene licnosti" ?	-Dzon Lok
Gaetano Moska- Kako vladajuca klasa opravdava svoju moc?	- tvrdeci da ona pociva na siroko prihvacenim principima.
Koje su organizacije najbolje, i koje mogu suzbiti egoizam?	-strukovne i profesionalne organizacije.
Sta je zadatak psihologije i psihoanalize po Frojdu? -	Osnovni zadatak psihoanalize da se bori protiv demona, iracionalnosti na trezven način kako bi ga učinila razumljivim objektom nauke.
Koje su to osnove totalitarizma? -	Karakteristično obeležje totalitarizma je najveći značaj koji se pridaje lideru, za koga se smatra da je nepogrešiv i nepobediv.
Ko je tvorac strukturalizma?	Klod Levi-Stros
Ko je govorio o ratu licnosti i tehnike?	- arnold tojnbi
ljudi pretvoreni u masine. (citat)	Emil
Kojih godina pocinje postmodernizam?	-70tih 20. veka
Koji pravac propagira isti nacin razmisljanja za sve ljude?	strukturalizam
Pareto - Delio je društvo na dva sloja:	elitu i mase, smatra da drustvo ne moze da postoji bez elita jer ce uvek postojati razlike u drustvu i drustvenim zahtevima
Tomas Pejn- Jedina legitimna vlada jeste	predstavnička demokratija u kojoj je obezbedjeno pravo svih jludi da ucestvuju.
Dirkem- Moderni ljudi pate od	anomije—gubljenje normi i vrednosti koje stvara dezorjentaciju. Anomija je posledica nepostovanja pravila koja je propisala drzava, pojava delikventnog ponasanja izazvana nezadovoljstvom situacije u drustvu.
Koji su to razlozi nesrece siromasnih?	-To sto prave vise dece negó sto mogu da izdrzavaju.
Sleger-	poetski duh
Furije-	Verovao je da se društvo sukobljava s prirodnim potrebama ljudskog bića i da je ta napetost odgovorna za ljudsku bedu. Drustvo ne dozvoljava coveku da se ponasa onako kako mu priroda nalaze, Furije predlaze potpunu reorganizacciju drustva u vidu manjih grupa gde bi svako imao slobodu ponasanja
Slavna revolucija 1688- posledice? -	postavila je granice moći engleske monarhije i čvrsto uspostavila parlamentalnu monarhiju pod vladavinom zakona.
Adam Smit- Bogatstvo naroda -	postalo je temelj liberalne ekonomske teorije. Kritikovao je teoriju merkantizma, koja je zastupala gledište da se bogatstvo neke države određuje količinom zlata i srebra koji ona poseduje. Smit je ograničavao vlast države na održavanje zakona i poretka, sprovođenje pravde i odbranu naroda. -Delo u kojem on opisuje da bogatstvo drzave ne lezi u njenim bogatstvima u vidu plemenitih materijala vec u kvalitetu i kvantitetu prirodnih dobara i njenih usluga
Nice- Nista nije istinito. (citat) -	Nice je veliki skeptik i smatra da nista nije istinito i da je covek sam na svetu bez boga, svet je haotican, besmislen i apsurdan
Objasni Jungovo kolektivno nesvjesno -	smatrao je da svako poseduje nesvesno, ostavu za bolna osećanja i ideje koje se čuvaju sakrivene od svesti. Ovo lično nesvesno ne potiče od ličnog iskustva i nije nešto što se lično može steći već je urođeno. Sadrži univerzalne slike i simbole—arhetipove koji su arhaični ostaci prošlosti čovečanstva. Oni su neodvojivi deo ljudske prirode. Snovi su glavni izvor arhetipova.
Kako, po Frojdu, drustvo sputava pojedinca. -	Ne moze da ispoljava svoje prirodne nagone i zivotinjski instikt
Uredjenje drustva po konzervativcima?	- Drustvo treba da strogo postuje morale i principe, zalazu se za postovanje tradicije, poseduju izopacene doktrine
Koji avangardni pokret umanjuje znacaj subjektivizma? -	Realizam
Po romanticarima, kojim se putem stize do istine?	-Putem osecanja
Ko je rekao da se o sudbini svijeta odlucuje u srcima naroda, a ne po salonima kraljeva?	Gistav le Bon - Doba u koje ćemo upravo ući je era gomile. Glas masa je preovladao. Sudbina nacija se sada rešava u srcu masa a ne u savetima vladara.
sta je kategoricki imperativ? -	Kategorički imperativ je etički koncept nemačkog filozofa Immanuela Kanta. Ima tri formule , vazi uvek I svuda jer je osnova prakticnog uma. Pouka ovog kategorickog imperativa jeste da se prema ljudima treba odnositi kao prema cilju a ne sredstvu.
po frojdu, zasto je civilizacija losa za coveka? -	zahteva odricanje od nagonskih zadovoljenja i savladavanje animalnih instikta.
sta je osnova Dirkemovog ucenja?	- jedan od osnivača moderne sociologije. Smatrao je naučnu misao jedinim validnim modelom za moderno društvo. Smatrao je da pojedinac postaje potpuno human tek kao član zajednice. Slabljenje tradicionalnih veza, kolektivnih vrednosti i zajedničkih uverenja, koji su vezivali pojedinca u zajednicu predstavljali su krizu modernog društva.
Sta smatra Furije da je problem siromasnih?	- To sto prave vise dece negó sto mogu da izdrzavaju.
Tomas Maltus, Esej o principima stanovništva.	Tvrdio je da stanovništvo raste mnogo bržom stopom od zaliha hrane. Nesreća siromašnih je bila zbog broja dece koji su imali. Verovao je da siromašnima nedostaje samodisciplina kako bi se suzdržali od seksualnih aktivnosti.
Sta je Šlegel rekao o cilju romanticara?	- krajnji cilj pokreta romantizma bio da prenese poetski duh u sve sfere ljudskih nastojanja—religiju, istoriju, čak nauku.
Koje delo je temelj ekonomske misli liberalizma?	- Adam Smit-bogatstvo naroda
Šta je u romantizmu put ka istini?	- Prepustanje osecanjima
Koji je paradoks razuma koji je uocio Veber?	zaslužan je za brilijantna dostignuća u nauci i ekonomskom životu ali jednako lišava život duhovnosti.
Kada je u umetnosti napušten subjektivan svet (koji pravac)	Realizam.
Nešto u vezi s Moskeovom teorijom elita -	Zastupao je gledište da su vladajuće elite osnovna odlika političkih društava. Tvrdio je da sva društva karakterišu dve klase ljudi, klasa koja vladaju i klasa kojom se vlada.
Kakve su postojece institucije po mišljenju konzervativista -	poseduju izopacene doktrine.
Sta je anomija? -	Аномија је појам је увео француски социолог Емил Диркем да би означио помањкање, суспензију или неефикасност друштвених норми, закона, прописа и вредности које доводи до дезорганизације и дестабилизације друштва, као и до конфузије у моралној свести појединца, а често и до делинквентног понашања. До стања аномије долази у периодима друштвене и политичке кризе, ратова и буна, као и у временима друштвене транзиције када више не важе раније норме и традиционалне вредности а нове још нису успостављене, што доводи до пометње и дезоријентације чланова друштва у трагању за социјално пожељним обрасцима понашања.
'masina je od sebe stvorila gospodara srca i uma'-	Elil – Tehnolosko drustvo
„Eksploatišući ljudska bića kako vi zadovoljili svoju pohlepu, kapitalisti su se prema ljudima odnosili ne kao prema ljudskim bićima, već kao prema zupcima u procesu proizvodnje. Oni izobličavaju radnike u fragment čoveka, degradiraju ga do nivoa mašine“.:	Marks
„Strašno je i pomisliti kako svet jednoga dana neće biti ispunjen ničim drugim već samo onim malim zupcima, malim ljudima koji se drže malih poslova i upinju se da dobiju veće“ –	Marks Veber
Za koga je religija izraz ljudske prirode? –	za romantičare
Ko veruje da vera izobličava razum?	-romantičari
centralna poruka romantičara?	bila da mašta pojedinca treba da odredi oblik i sadržaj jedne umetničke tvorevine. Oni su verovali u lični značaj pojedinca.
Prva zapovest romantizma bila je	svesna potraga za onim što je različito i jedinstveno.
Nemački idealizam nastao je	delimično kao odgovor na izazov koji je postavio Dejvid Hjum. On je bacio sumnju na stav da je naučna izvesnost moguća i tvrdio je da nauka ne može da dokaže neophodnu vezu između uzroka i posledice.
percepcija putem čula predstavlja jedini legitimni izvor znanja, a naša iskustva čula nikada ne mogu da dokažu neophodnu vezu između onoga što obično primećujemo kao uzrok i posledicu. –	Dejvid Hjum
Um nije tabula rasa, prazna ploča koja pasivno prima impresije čula, već aktivni instrument koji gradi, organizuje i tumači mnoštvo osećaja koje prima.	- Imanuel Kant
Kategorije razuma:	prostorna, vremenska i uzročno-posledična.
naglašavao je značaj mislećeg subjekta u traganju za istinom.	Hegel
tvrdio je da postoji univerzalni um—Apsolutni duh.	Hegel. Apsolutni duh jeste istina u svojoj ukupnosti i celosti.
smatraju ga duhovnim pretečom fašističkog totalitarizma.	Hegela
Najistaknutiji od radikalnih mladohegelovaca -	Karl Marks.
Ideologije?	Konzervativizam, liberalizam, nacionalizam i socijalizam - stvoreni su dvostrukim revolucijama poznog osamnaestog veka—Francuskom i Industrijskim revolucijama.
Pogrešno usmereno liberalno uverenje da se društvo može preoblikovati prema idealima slobode i jednakosti, dovelo je do niza godina revolucija, nasilja i ratova. –	Meternih
Da evropske sile nisu ugušile revolucionarni duh, on bi ih progutao—	Meternih
od velikog značaja uobličavanju konzervativne misli.	Knjiga Edmunda Berka, Razmišljanja o Francuskoj revoluciji,
Vodeći konzervativni teoretičari na Kontinentu bili su	Žozef de Mestr i Vikont Luj de Bonald.
Mestr je nazvao Voltera	„čovekom u čije je ruke pakao stavio svu svoju moć“.
92. Nakon 1815.-	uspon buržoazije.
Politička filozofija buržoazije najčešće je bila .	liberalizam
Osnovna načela liberalizma --	verska tolerancija, sloboda misli i kritička upotrebu intelekta, verovali u sposobnost ljudskog uma da reformiše društvo, smatrali da su ljudska bića u suštini dobra.
klasična deklaracija slobodne misli.	Džon Mil: O slobodi—
predviđao je da da će demokratija biti politički sistem budućnosti, ali je isto tako upozoravao na opasnosti koje ona nosi.	Aleksis de Tokvil
Liberalizam je bio politička filozofija	srednje klase.
Princip laissez-faire se borio protiv	mešanja države, tražio je slobodno kretanje roba i kapitala.
Radikali:	Zauzimali su se za narodnu vladavinu—vladavinu naroda
Bentamov značaj:	njegov princip korisnosti—delovati uvek tako da se izvuče najveća sreća za najveći broj ljudi.
Najznačajniji mislioci socijalisti	Sen-Simon, Furije i Oven.
La partie—	ujedinjene otadžbine.
Herder je zamislio ideju	Volksgejsta—duše naroda. Svaki narod je jedinstven i stvaralački;
najraniji apostoli nemačkog nacionalizma.	Romantičari
književni žanr koji su koristili realisti.	Roman
Napustili su subjektivan svet.	– u realizmu
prototip realističkog romana	Madam Bovari
„zakon tri faze“	Ogist Kont ga je otkrio;ljudski um napredovao kroz tri faze: teološku, metafizičku i naučnu
Predlagao je religiju čovečanstva u kojoj bi ljudska vrsta, njena prošlost i budućnost, postali predmet obožavanja, zamenjujući Boga -	Kont
smatra se glavnim osnivačem sociologije	Kont—on je i skovao taj termin.
„borba za opstanak“ i „borba najsposobnijih“	Socijaldarvinisti, kako bi poduprli ekononomski individualizam i politički konzervativizam.
Cilj marksizma—	preuzimanje vlasti od strane radničke klase i razaranje kapitalizma. Klasna borba i nasilje predstavljaju suštinu istorije.
Komunistički manifest,.	Marks i Egels, je pozivao na revoluciju radničke klase kako bi se zbacio kapitalistički sistem
Marks je podelio minulu istoriju na tri velike etape:	ropstvo, feudalizam i kapitalizam
Kapitalizam je stvorio jednu drugu vrstu siromaštva—po Marksu.	siromaštvo ljudskog duha -
Pod kapitalizmom, radnik je bio sveden na radnu životinju koja je izvodila dosadne zadatke koji se ponavljaju u fabrici. Rad jeste osnovna ljudska potreba i treba da bude izvor ispunjenja. Kapitalizam je izobličio tu prirodnu potrebu za radom pretvarajući je u mučenje.	Marks
Vodeći revizionarista bio je	Eduard Bernštajn.
Na revizionizam se može gledati kao na	kompromis između liberalizma i marksizma ili socijalističku varijantu marksizma.
Teorija samoizabranog doživotnog vođstva koje koristi sva moguća sredstva kako bi dostigao svoj cilj dalo je totalitarističko obeležje marksizmu.	- Lenjin
Moderni duh je prošao kroz dve velike faze:	ranu modernost i poznu modernost.
Glavna figura u „svrgnuću razuma“ i veličanju iracionalnog.	Fridrih Niče -
Natčovek;	On je nova vrsta čoveka koji raskida sa opšteprihvaćenim moralom i stvara sopstvene vrednosti. On ne suzbija svoje instikte nego ih potvrđuje; instiktivno kaže „Hoću“. On predstavlja najviši oblik života. - Niče
Artur Šopenhauer izjavio je da se ispod svesnog intelekta nalazi	volja, snaga koja se bori, zahteva i zapoveda, koja predstavlja determinantu ljudskog ponašanja. On je video volju kao suštinu stvarnosti. „svaki čovek je ono što jeste svojom voljom, jer želeti je osnova njegovog unutrašnjeg bića.“
Nadljudi	odbacuju sve ustaljene vrednosti i stvaraju sopstvene. Oni su ljudi neumorne energije koji uživaju da žive u opasnosti, preziru krotkost i poniznost i odbacuju humanitarna osećanja, oni su plemeniti ratnici, čvrsti i okrutni.
Čovek iz podzemlja	Fjodor Dostojevski - protivi se nastojanjima racionalista, humanista, liberala, utilitarista i socijalista da opišu ljudsku prirodu kao esencionalno racionalnu i dobru i da reformišu društvo kako bi obezbedili opštu sreću. On se bori da definiše sopstvenu egzistenciju prema svojim sopstvenim potrebama, a ne prema merilima i vrednostima koje su drugi stvorili. Čovek iz podzemlja je potpuno slobodan.
Ima tri sile na zemlji:	čudo, tajna i autoritet.
politički potencijal iracionalnog.	Žorž Sorel je otkrio
shvatio je izuzetnu moć mita,	Žorž Sorel- on ujedinjuje i organizuje mase. Mit ima religioznu funkciju: ujedinjuje vernike u kolektivitet s jednom voljom i indukuje herojsko stanje svesti.
Smatrao je državu izopačenom instituciom.	Žorž Sorel
Zigmund Frojd -Veliko njegovo dostignuće	bilo je što je istraživao nesvesno metodički i sistematski s oruđima i u duhu jednog naučnika. Da bi se razumelo i izlečilo neurotično ponašanje neophodno je pogledati iza očiglednih simptoma i izvući na površinu emotivno opterećena iskustva i strahove—traume iz detinjstva.
On je istraživao nesvesno postupkom slobodne asocijacije i analize snova.	Zigmund Frojd
Id je	neukroćena strast—primitivna, infantilna, asocijalna i nelogična. Zadovoljenje ida jeste naše najviše zadovoljstvo.
Jedan trajni domet Frojdove revolucije jeste	priznavanje ogromnog značaja koje ima detinjstvo u oblikovanju ličnosti odraslih. Smatrao je da je zlo ukorenjeno u ljudskoj prirodi. „gde je Id, tu neka bude i Ego.“
Karl Gustav Jung - dva tipa ličnosti:	Introvertan i ekstrovertan.
Verovao je da savremeni ljudi pate od osećaja verske praznine.	-Jung
Bio je jedan od osnivača moderne sociologije.	Emil Dirkem:
Gaetano Moska: elite	Zastupao je gledište da su vladajuće elite osnovna odlika političkih društava. Tvrdio je da sva društva karakterišu dve klase ljudi, klasa koja vladaju i klasa kojom se vlada.
Najčuvenija Veberova teza	jeste da je protestantizam racionalno planiranje ljudskog života u saglasnosti sa Božijom voljom, proizvodio pogled na svet koji je bio pogodan za potrebe kapitalizma.
Tvrdio je da su utopije iluzije:	nikakvo zlatno doba nije postojalo niti nam predstoji takvo u budućnosti. –Marks Veber
Kulturni pesimizam-	belle epoque
Istorija modernog slikarstva	počinje sa impresionizmom. Centar je bio Pariz.
Pablo Pikaso i Žorž Brak su razvili novi stil nazvan .	kubizam
Ajnštajnova teorija relativiteta bila je od velike važnosti u	oblikovanju moderne fizike i izmenila je poimanje vremena i prostora. Ni prostor ni vreme ne postoje nezavisno, niti se mogu odvojiti od ljudskog iskustva.
Artur de Gobino, esej o nejednakosti:	Ključna ličnost u oblikovanju rasističkog mišljenja. Nazivaju ga ocem rasizma, smatrao je da postoje tri rase, bela, žuta, crna, organizovane po hijerarhiji vrednosti i sposobnosti.
On je pad Rima pripisao razblaživanju njegovih rasnih kvaliteta putem mešanja.	Hjuston Stjuart Čemberlen
stav da su Nemac i Jevrej dijalektičke suprotnosti zatečene u borbi od svetskog istorijskog značaja.	Hjuston Stjuart Čemberlen:
Hitler je delio svet na	superiorne i inferiorne. Po njegovom mišljenju, Nemci su potomci drevnih Arijevaca i sukob između rasa je poželjan jer ojačava one koji su rasno inferiorni
Kult vođe -	Karakteristično obeležje totalitarizma je najveći značaj koji se pridaje lideru, za koga se smatra da je nepogrešiv i nepobediv. Na Hitlera se gledalo kao na ovaploćenje nemačkog folka.
Najauticajnije delo pesimizma je	Propast zapada Osvalda Špenglera.
Čovek mase	ima banalan um i ne postavlja visoka merila, on ne poštuje tradiciju razuma, ne upušta se u racionalne dijaloge sa drugima kako bi logički branio svoje mišljenje. Odbacuje razum i veliča nasilje. – Ortega i Gaset
Tokom srednjeg veka, pojedinac je crpeo osećanje sigurnosti iz uređenog društvenog sistema koji je jasno definisao ulogu sveštenstva, zemljoposednika, seljaka...i prema hrišćanskom pogledu na svet koji je život i smrt činio svrsishodnim. Moderni zapadnjaci su izgubili ovo osećanje sigurnosti.	Erih From:
Zadatak filozofije je da prenese ljudskim i moralnim subjektima metod istraživanja – hipoteze, posmatranja i eksperimentalne testove – koji nam je omogućio da shvatimo fizičku prirodu s takvom ekspertizom –	Djui
Pojava logičkog pozitivizma	u Beču dvadesetih godina dvadesetog veka.
Preteče egzistencijalizma su	Seren Kjerkegor, Dostojevski i Niče.
centralna ličnost u razvoju egzistencijalističke misli dvadesetog veka.	Martin Hajdeger
zlo nije posledica neznanja koje se može popraviti znanjem, niti strasti koje se mogu kontrolisati; ono je cenrtralna činjenica ljudske egzistencije i da je nepopravljivo.	Žan-Pol Sartr
monotoni posao u fabrici i birokratiji prouzrokuju veliki psihološki stres. Ljudsko biće ne može da toleriše depersonalizaciju i odvajanje od prirode. Sad smo u jednoj novoj vrsti rata, između ličnosti i tehnologije.	Tojnbi
Strukturalizam:	Francuska je bila centar.
Strukturalisti su umanjivali značaj	istorije.
Poststrukturalisti se usko indentifikuje sa	dekonstrukcijom koja označava i smrt autora i smrt subjekta. To je tehnika čitanja književnih i filozofskih dela koju je razvio Derida. On je tvrdio da dekonstruktivna čitanja pobijaju naivnu pretpostavku da jedan tekst sadrži niz očiglednih značenja koja je odredio autor. Dekonstruktivisti smatraju da je nemoguće da jezik iskaže ono što je autor mislio.
“Poznajem osećanja svoga srca i poznajem ljude. Nisam sazdan ni nalik onima koje sam video. Usuđujem se da verujem da nisam sazdan kao bilo ko od onih koji postoje. Ako nisam bolji, onda sam bar drugačiji.”—	Ruso
“Za nas, postojati znači osećati, a naša osećajnost je neosporno ispred našeg razuma.”—	Ruso
“Bože, brani da istina bude ograničena na matematičke dokaze.”—	Blejk
“Religija je san ljudskog uma.”	Ludvig Fojerbah
„Retko je kada u istoriji misli neka ideja tako usko zavisila samo od jednog čoveka i od jednog događaja kao što je moderni konzervativizam zavisio od Edmunda Berka i njegove verbalne reakcije na Francusku revoluciju.“—	Robert Nizbert za knjigu Edmunda Berka, Razmišljanja o Francuskoj revoluciji
„kada se oduzmu mišljenja i pravila života, gubitak se ni slučajno ne može proceniti. Od tog trenutka nemamo kompas koji bi nas vodio.“	Berk je rekao revolucionarima
„Hrišćanski monarski su najviša tvorevina razvoja političkog društva i verskog društva, dokaz o tome leži u činjenici da kada se ukine monarhija i hrišćanstvo, društvo se vraća u divljštvo“—	Bonald
„Nauka će nas učiniti surovima, a to je najgora vrsta surovosti“—	Mestr
Jedina uprotreba sile je protiv nepravde:	Mil
„Čovek je vlasnik sopstvene ličnosti“	Džon Lok
„Liberalizam je verovao u održavanje ljudskog poretka i u bitno ograničavanje moći dobro definisanih klasa. Bio je kruto suprotstavljen svakom velikom širenju opšteg prava glasa i isto toliko antidemokratski kao i svaki konzervativac.“	Rože Anri Solto:
„Mislim da je sloboda u opasnosti kada ova snaga većine nije pod kontrolom prepreka koje mogu da uspore njen tok i primoraju je da ublaži sopstvenu žestinu.“ –	Tokvil
„Plate za rad su ohrabrenje marljivosti, koja se kao i svaki drugi ljudski kvalitet proporcionalno uvećava s podsticajem koji prima. Izdašan prihod povećava telesnu snagu radnika.“	Adam Smit:
„Kada su radničke plate jedva dovoljne da se izdržava dvoje, radnik se oženi i ima petoro. Poslednji koga bi pomislio da optuži je on sam.“ „Sredstva za popravljanje stanja su u njegovim i ni u čijim drugim rukama“	Maltus
„Priroda je postavila čovečanstvo u vlast dva vrhunska gospodara, bol i zadovoljstvo“.	Džeremi Bentam
„Sreća je nova ideja u Evropi. Nemojte tolerisati ni jedan primer siromaštva i bede u Državi. Neka Evropa zna da više nećete dopustiti da bude potlačenih ljudi i da više neće biti ugnjetača na tlu Francuske. U jednom istinski pravičnom društvenom poretku nema ni bogatih ni siromašnih. Bogataši koji odbijaju da se odreknu svog suvišnog bogatstva u korist sirotinje neprijatelji su naroda.“	Grah Babef
„osećanje nacionalnosti ima prevagu nad ljubavlju prema slobodi“.	Džon Stjuart Mil
„Umetnost treba da se uzdiže iznad ličnih osećanja i nervozne osetljivosti.“	Gistav Flober
„Prava sreća dolazi poboljšanjem sveta. Čovek mora da se suoči s društvenim nedaćama direktno i da ih izleči, a ne da se zavarava tražeći pribežište od životnih nedaća u jednom izmišljenom svetu.“	Marks
„Istorija čovečanstva mora se prema tome uvek izučavati i tretirati u odnosu na istoriju industrije i razmene dobara.“—	Marks
„Eksploatišući ljudska bića kako vi zadovoljili svoju pohlepu, kapitalisti su se prema ljudima odnosili ne kao prema ljudskim bićima, već kao prema zupcima u procesu proizvodnje. Oni izobličavaju radnike u fragment čoveka, degradiraju ga do nivoa mašine“.	Marks
„njihovi ciljevi se mogu postići jedino nasilnim zbacivanjem svih postojećih društvenih uslova. Neka vladajuća klasa drhti pred komunističkom revolucijom. Proletari nemaju šta da izgube sem svojih okova. A mogu da osvoje čitav jedan svet. Radnici svih zemalja, ujedinite se!“	Komunistički manifest se završava pozivom na revoluciju:
„Dopustiti da neko vama vlada znači dopustiti da vas posmatra, ispituje, špijunira, usmerava, da vam donosi zakone...To je vlada, to je njena moralnost.“	Pjer Žozefa Prudon
„Marksizam je bio jedini validan sistem razvoja za objašnjavanje istorije i društva, njemu nije potrebna nikakva revizija.“	Karl Kaucki
„Lenjinovi metodi vode ovome: partijska organizacija prvo zameni partiju kao celinu, onda Centralni komitet zameni organizaciju i na kraju samo jedan diktator zameni Centralni komitet.“	Lav Trocki:
„Pravo na rad ili pravo na platu su podjednako važni kao i prava ličnosti ili svojine. Društvo u kome sam, pošten čovek, noramlnih sposobnosti, definitivno nije u stanju da nađe sredstva da sebe izdržava korisnim radom, u istoj meri strada od loše organizacije. Negde u društvenom sistemu postoji nedostatak, zapreka u ekonomskoj mašini.“	L.T Hobhaus:
„Funkcija liberalizma u prošlosti bila je da se ograniči moć kraljeva. Funkcija pravog liberalizma u budućnosti biće postavljanje granica ovlašćenjima parlamenta.“	Herbert Spenser:
„Kad bi nas muškarci velikodušno oslobodili okova uvideli bi da smo uviđavnije ćerke, milije sestre...rečju bolji građani.“	Meri Vulstonkraft,
„Muškarci i žene su stvoreni jednaki: oni su moralna i razumna ljudska bića, i šta god je ispravno da radi muškarac ispravno je i za ženu.“	Angelina i Sara Grimke
„Ljudi nisu jednaki, niti će ikada postati takvi.“ -	Niče
„Ono što čovek koji hoće da bude pesnik mora pre svega ostalog da prouči jeste njegova sopstvena i potpuna svest; on istražuje svoju dušu. Kažem da treba biti vidovit, napraviti se vidovitim. Pesnik postaje vidovit pomoću drugog, ogromnog i smišljenog rastrojstva svih čula.“-	Artur Rembo
„Ne postupajte po pravilima i principima već slikajte ono što uočavate i osećate.“—	Pisaro
„Nema spoljašnje stvarnosti, postoji samo ljudska svest, koja neprestalno gradi, modifikuje, nanovo gradi nove svetove iz sopstvene kreativnosti.“	Gotfrid Ben
„Nekada smo predstavljali stvari koje su vidljive na zemlji. Danas otkrivamo stvarnost koja je iza vidljivih stvari.“—	Paul Kle
„Umetnost više nije samo vizuelni osećaj koji beležimo, samo fotografija prirode. Ne, ona je delo našeg duha kome je priroda samo povod, mi tragamo po tajanstvenom središtu misli. Umetnost umesto da bude kopija postaje subjektivna deformacija prirode.“—	Moris Deni
„Naglašava se biće kao merilo razumevanja i aktivnost poznavaoca, pre nego karakter predmeta kao izvor znanja.“—	Bel
„Nikada se o pitanju zla i vrednosti života nije raspravljalo s takvom strašću kao u naše vreme. Da li je tačno da je svet loše sazdan, i da postoji jedno radikalno, apsolutno, nesavladivo zlo svojstveno prirodi i čovečanstvu, da je postojanje nestreća i da je ništavilo bolje od postojanja?“—	Ernest Karo
„Svaki umetnik treba da ide kuda ga otkucaju njegovog srca vode. Naše srce koje bije gura nas dole, duboko dole do izvora svega. Ono što izbija iz tog izvora mora se ozbiljano uzeti.“—	Paul Kle
„Čovečanstvo se može usavrršiti i ono se nesprestalno kreće od manje dobrog ka boljem, od neznanja ka nauci, od varvarstva ka civilizaciji. Vera u zakon progresa jeste prava vera našeg veka.“—	Larsov rečnik
„Ništa ne stoji čvrsto na svojim nogama ili na čvrstoj veri po sebi, čovek živi za sutra jer je prekosutra neizvesno. Sve je na našem putu klizavo i opasno, a led koji nas još drži istanjio se.“	—Niče
„Uz svu žarku ljubav prema mom narodu ja uvek više cenim dobro čovečanstva i učenja od dobra nacije.“	—František Palak
„Veoma osetljiv nacionalizam postao je vrlo ozbiljna opasnost za sve ljude u Evropi; zbog njega, oni su u stanju da izgube osećanje za ljudske vrednosti. Doveden do krajnosti razara moral pa čak i logičku svest. Pravedno i nepravedno gube svoje značenje.“—	Fridrih Paulsen
„Važna funkcija nauke u nacionalnom životu jeste da nam pokaže kako je nacija jedan veliki organizam podložan snažnim silama evolucije. Postoji borba rase protiv rase i nacije protiv nacije. Put progresa je posut olupinama nacija; tragovi inferiornih rasa mogu se videti posvuda. Ipak ti mrtvi su, uistinu, stepenici po kojima se čovečanstvo uzdiglo do višeg intelektualnog i dubljeg emocionalnog života današnjice.“	—Karl Pirson
„Mi smo osvajačka rasa. Moramo da poslušamo našu krv i zauzmemo nova tržišta, a ako je neophodno, i nove zemlje.“—	Albert Dž. Beveridž
„Rat je biološka potreba od prvorazrednog značaja.“	—Fridrih fon Bernhardi
„Intelektualni i moralni, baš kao i fizički kvaliteti Evropljana superiorni su, ista snaga i sposobnosti koje su doprinele da se oni u nekoliko vekova uzdignu iz stanja lutajućih divljaka do sadašnjeg stanja kulture i napretka.“	Alfred Rasel Volas:
„Judaizam i jevrejski narod za hrišćane nisu imali nikakvu vrednost sem kao negativni kontrast hrišćanstvu.“	Robert A. Everet:
„Jevrejin koji do ovog trenutka i nije učinio ništa loše ipak može pod određenim uslovima upravo to da učini, jer ga njegovi rasni kvaliteti na to nagone. Jevreji se... ponašaju kao paraziti.“	– Herman Alvart
„Gluvi su za razum, pravo ili moral. Na njih se ne može uticati. Antisemitizam je užasna epidemija, kao kolera—niti se može izlečiti niti objasniti“	—Teodor Momzen
„Samo da ima nekog rata, pa makar i nepravednog. Ovaj mir je tako truo“	—Georg Hajm
„Van svake sumnje rat je jedini lek za obolelu naciju“	—Hajnrih fon Trajčke
„Čak ako i završimo u rušinama, bilo je divno.“	– Erik fon Falkenhajn
„Odrasli smo u materijalističkom dobu i u svakome od nas postojala je žudnja za većim iskustvom, onakvim kakvo nikada nismo upoznali. Rat je ušao u nas kao vino. Krenuli smo kroz kišu cveća da tražimo herojsku smrt. Rat je bio naš san o veličini, moći i slavi. Nema divnije smrti na svetu.“	—Ernest Jinger
„Rat je sa svom svojom ružnoćom velik i divan, isplati se doživeti ga.“	Marks Veber
„hiljade i stotine hiljada osetilo je ono što je trebalo da osete u miru, da pripadaju jedni drugima. Sve razlike u klasi, rangu i jeziku u tom trenutku bile su preplavljene navalom osećanja bratstva.“	Štefan Cvajg:
„Svetiljke se gase širom Evrope. Za života ih više nećemo videti upaljene.“	–Edvard Grej
„Biće ratova kao nikad pre na zemlji“—	Niče
„Ali između svih ovih ranjenih stvari jeste razum. Razum je raista bio svirepo ranjen; njegovo nezadovoljstvo se čuje u srcima intelektualaca; on sam sebi donosi tužnu presudu. On duboko sumnja u samog sebe“—	Pol Valeri
„Zastupamo nove principe u svetu, prave kategoričke, konačne antiteze svetu demokratije“—	Musolini
„Sve velike kulture nestale su samo zato što su rase izumrele od trovanja krvi“—	Hitler
„S idejom rase nacionalsocijalizam će nositi svoju revoluciju i dati novi oblik svetu.“—	Hitler
„Uvek je moguće povezati znatan broj ljudi ljubavlju, sve dok preostaje dovoljno ljudi da prime ispoljavanje njihove agresivnosti. “—	Frojd
„Partija je postala naša crkva ratoborna, zaveštavajući čitavom čovečanstvu večno spasenje, večni mir i blagoslov zemaljskog raja.“—	Lav Kopeljev
„Čovek prevazilazi smrt pronalazeći smisao života; on može verovati da je ispunio božiju svrhu; ono čega se čovek plaši nije nestanak već nestanak uz beznačajnost. Mislim da je vreme da sociolozi uhvate korak sa Hitlerom kao prosvetiteljem.“—	Ernest Beker
Totalitarisitčka partija daje pojedincima ocećanje drugarstva, potpuni utisak pripadanja. „Ja ne želim da budem ja, želim da budem Mi“—	Bakunjin
„Ljudska sposobnost da proglasi normalnim ono što je abnormalno zbilja je zastrašujuća“—	Rajner Braum
„Većina ubica imala je fakultetske diplome, znali su šta rade pre nego što su to uradili. Pohađali su škole 10, 15, 20 godina kako bi dobili doktorate. Zar je moguće da znanje nije predstavljalo nikakvu prepreku za njih?“—	Eli Vizel
„Tužna činjenica da ni evropski humanizam, ni filozofija, ni religija, ni učenost nisu pomogli da se spreči degradacija koju je evropska kulturta nanela sebi.“	—Dejvid H. Hirš
Rat je svukao sa zapadnjaka kulturne naslage koje su služile da se u njih smesti ubilačka prvobitna agresivnost i pretio da nanese nepopravive štete evropskoj civilizaciji,	Frojd.
Civilizovanom životu zauvek prete antidruštveni i iracionalni elementi ljudske prirode.	Frojd
Živimo danas u znaku kolapsa civilizacije.	Alberd Švajcer:
Mi iz moderne civilizacije naučili smo da priznamo da smo smrtni kao i svi drugi. Osećamo da je civilizacija krhka kao i život.	Pol Valeri:
„Verujem da ne preterujem kada kažem da je moderni čovek pretrpeo skoro fatalan šok. Shvatam da gubim svoju veru u mogućnosti racionalnog organizovanja sveta; stari san u kome vladaju mir i harmonija, izbledeo je.“	Karl Jang
„Moja prava religija je vera u krv, u put, pošto su one mudrije od intelekta. Razm može da pogreši ali ono što naša krv oceća i kaže uvek je tačno“	—Lorens
„Uz pomoć razuma čovek postaje tragična i ružna figura. lepota je mrtva“—	Dadaisti
„doba koje je obožavalo razum i nauku kao čovekovu najvišu sposobnosti, ne može i ne sme biti izgubljeno za nas. Moramo naći načina ne samo da vidimo ovo doba onakvo kakvo je, već i da ponovo oslobodino one snage koje su iznele i uobličile ovaj oblik.“	Ernst Kasirer
„Ljudi su mnogo duže bili varvari nego što su bili civilizovani. Oni su samo površno civilizovani, a unutar nas postoji sklonost, istrajna kao i sila gravitacije, da se vratimo našoj prvobitnoj prirodi“-	Valter Lipman
„Mašina je od sebe stvorila gospodara srca i uma. Važno je samo da se ide brže i više. Moderni čovek može da misli jedino u brojkama. On ne traži ništa više od izvarednog mehanizma bekstva koji mu je omogućila tehnika. On je u tom procesu sveden do ništavila.“—	Žak Elil
„Naše društvo svodi čoveka na dodatak mašini. Ovo društvo proizvodi mnoge beskorisne stvari i mnoge beskorisne ljude. Čovek kao zubac u proizvodnoj mašini postaje stvar i prestaje da bude ljudsko biće.“—	Erih From
„Živimo u doba kada postoji sumnja u razum i samu ideju o univerzalnim vrednosnim sudovima koji se mogu potvrditi argumentima.“—	Ričard Dž. Bernstajn

Next up

Description

Resource summary

Similar

	Created by bradonjic.dusica almost 10 years ago