Grejs Dejvi - Evropa: izuzetak koji dokazuje pravilo

olga.b
Mind Map by , created about 6 years ago

Religija (Sekularizacija) Mind Map on Grejs Dejvi - Evropa: izuzetak koji dokazuje pravilo, created by olga.b on 08/16/2013.

231
0
0
Tags
olga.b
Created by olga.b about 6 years ago
Finke i Janakon
olga.b
sekularizacija
olga.b
Capo, teorije mitologije
olga.b
9 History- The Treaty of Versailles
melgallagher
Summary of AS Psychology Unit 1 Memory
Asterisked
Religijski rituali
olga.b
Redklif Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu
olga.b
tabui i rituali
olga.b
Novi religijski pokreti i sekte
olga.b
psihološki pristupi
olga.b
Grejs Dejvi - Evropa: izuzetak koji dokazuje pravilo
1 Zapadna Evropa
1.1 suprotstavljanje trendu revitalizacije R
1.1.1 manje rel.
1.1.2 vs
1.1.3 rel na drugi način
1.1.3.1 ako je tačno - veliki uticaj na politiku
1.2 šta je tim zemljama zajedničko?
1.2.1 istorijska perspektiva
1.2.1.1 Džejms O'Konel
1.2.1.1.1 formativni faktori
1.2.1.1.1.1 judeo-hrišćanski monoteizam
1.2.1.1.1.2 grčki racionalizam
1.2.1.1.1.3 rimska organizacija
1.2.1.1.2 blokovi
1.2.1.1.2.1 nordijska-baltička oblast
1.2.1.1.2.2 zapadna ostrva
1.2.1.1.2.3 zapadna Evropa
1.2.1.1.2.4 rajnska oblast
1.2.1.1.2.5 mediteranska oblast
1.2.1.1.2.6 slovenske zemlje
1.2.1.1.2.7 bivše otomanske teritorije
1.2.1.1.2.8 spojenost Evrope
1.2.1.1.2.9 kompleksnost
1.2.1.2 Dejvi
1.2.1.2.1 religijsko nasleđe
1.2.1.2.1.1 uticaj na kulturološke vrednosti
2 Ispitivanje podataka
2.1 Grupa za proučavanje vrednosnog sistema Evrope
2.1.1 istraživanja
2.1.1.1 '81, '90
2.1.1.2 teme
2.1.1.2.1 suština vrednosti, homogenost
2.1.1.2.1.1 odakle potiču
2.1.1.2.1.1.1 Dejvi: ukorenjena kulturološka iskustva
2.1.1.2.2 menjanje vrednosti
2.1.1.2.2.1 kompleksno pitanje
2.1.1.2.2.1.1 da li je i dalje rel u centru tih vrednosti?
2.1.1.3 5 rel indikatora
2.1.1.3.1 zabeleženi odlasci u crkvu
2.1.1.3.2 verska posvećenost
2.1.1.3.3 stavovi prema crkvi
2.1.1.3.4 indikatori religijskog verovanja
2.1.1.3.5 verske sklonosti
2.1.1.3.6 2 tipa varijabli
2.1.1.3.6.1 verovanja, osećanja
2.1.1.3.6.1.1 postojanost
2.1.1.3.6.2 privrženost instituciji, ortodoksnost, učešće u ritualima
2.1.1.3.6.2.1 veći stepen sekularizacije
2.2 Trendovi širom kontinenta
2.2.1 ne koriste termin sekularizacija
2.2.1.1 podaci su kompleksni i kontradiktorni
2.2.1.2 radije "necrkvenost"
2.2.1.2.1 ali i verovanje bez pripadanja se treba istražiti
2.2.1.2.1.1 ist evropa, 89 - odlazak u crkvu kao kontra vlasti
2.2.2 korelacije sa strukturom stanovništva
2.2.2.1 pol
2.2.2.2 profesija
2.2.2.3 godište
2.2.2.3.1 mlađi su manje religiozni
2.2.2.3.1.1 veza je s generacijom, ne životnim ciklusom
2.2.3 razlika
2.2.3.1 katolički jug
2.2.3.1.1 Francuska se razlikuje
2.2.3.1.1.1 bitna je istorija
2.2.3.2 protestantski sever
2.2.4 Irska
2.2.4.1 odlazak u crkvu je stvar nac. identiteta
2.2.5 Žan Stecel
2.2.5.1 '81
2.2.5.2 4 tipa evropske pripadnosti
2.2.5.2.1 katoličke
2.2.5.2.1.1 Irska, Španija, Italija
2.2.5.2.2 protestantske
2.2.5.2.2.1 Danska, Velika Britanija, Severna Irska
2.2.5.2.3 mešane
2.2.5.2.3.1 Zapadna Nemačka
2.2.5.2.4 većina ne pripada
2.2.5.2.4.1 Francuska, Belgija, Holandija, moguće Engleska
2.2.6 poteškoće sa podacima
2.2.6.1 statističke sličnosti i razlike ne govore o uzrocima
2.2.6.2 suviše mali uzorci da bi govorili o manjinama
2.3 Evopske religijske manjine
2.3.1 Jevreji
2.3.1.1 dugo prisutni
2.3.1.2 i dalje postoji antisemitizam
2.3.1.3 milion
2.3.1.4 najviše
2.3.1.4.1 Fr
2.3.1.4.1.1 transformisana zajednica zahvaljujući sefardima iz S. Afr.
2.3.2 Britanija
2.3.2.1 siki
2.3.2.2 hindusi
2.3.2.3 indijski muslimani
2.3.3 Islam
2.3.3.1 6 mil
2.3.3.2 Francuska
2.3.3.2.1 veza sa S. Afr
2.3.3.3 Nemačka
2.3.3.3.1 Tusrska
2.3.3.3.2 jugoist. Evr
2.3.3.4 u Evropi moraju da se vode rasprave koje se vode u muslimanskim zemljama
2.3.3.4.1 mirna koegzistencija ne sme da se uzima zdravo za gotovo
2.3.3.4.2 ovo će uticati na društvenu politiku
2.3.3.4.3 ni muslimani ne mogu da prihvate sve sekularne vrednosti Evrope
2.3.4 Novi religijski pokreti
2.3.4.1 zanemarljiv br
2.3.4.2 velika medijska pažnja, uglavnom negativna
2.3.4.3 mogu da služe kao barometri promene u Evropskom društvu
2.3.4.4 odnos prema njima pokazuje sposobnost države da prihvati i tradicionalne verske manjine
2.3.5 Evropi je potrebno pluralističko društvo
2.3.5.1 ne samo tolerancija
2.3.5.2 mora da mogu da se uklope ljudi sa ozbiljnim shvatanjem vere
3 Tumačenje podataka
3.1 Zaključak: indirektna religija
3.1.1 većina ljudi u zap evropi indiferentna
3.1.2 delegiranje zadataka crkvi
3.1.2.1 zato su im zahvalni
3.1.2.2 povremeno unošenje svetosti u životni ciklus, artikulisanje praznika i nacionalnih kriza
3.1.2.3 kad bi odbila da vrši narušila bi očekivanja i pojedinca i društva
3.1.3 zadržana javna uloga
3.1.3.1 etička pitanja
3.1.3.2 politika
3.1.3.3 životni ciklus
3.1.4 problem
3.1.4.1 nedostatak kontakta osoba-crkva
3.1.4.2 sve veće neznanje o rel dogmama
3.2 3 načina
3.2.1 Sekularizaciona teza: Brus
3.2.1.1 reformacija
3.2.1.1.1 individualizam
3.2.1.1.1.1 idu zajedno
3.2.1.1.1.1.1
3.2.1.1.1.1.2 različiti ishodi na različitim mestima
3.2.1.1.1.2 uklanja etničku osnovu
3.2.1.1.2 racionalnost
3.2.1.1.2.1 otklanja mnoge ranije svrhe
3.2.1.1.2.2 potkopava uverljivost rel.
3.2.1.2 kompleksan proces
3.2.1.2.1 4 veka uobličavanja
3.2.1.2.1.1 3 veka verskih kontroverzi
3.2.1.2.1.1.1 upravljanje politikom Evrope
3.2.1.2.1.1.1.1 vojni život
3.2.1.2.1.1.1.2 kulturološke razlike
3.2.1.2.1.1.2 uobličavanje nacionalne države
3.2.1.3 vremenom se javlja veći nivo tolerisanja razlika
3.2.1.3.1 tolerancija ukazuje na nesposobnost live and let live
3.2.1.3.1.1 mora se preći na viši spoznajni nivo
3.2.1.4 kasno moderno doba
3.2.1.4.1 pojedinci biraju kako će predstaviti boga
3.2.1.4.2 rel je opcija
3.2.1.4.3 odbijaju se ozbiljna uverenja
3.2.1.4.3.1 nerazumevanje tuđih
3.2.1.5 crkve i sekte
3.2.1.5.1 =>
3.2.1.5.1.1 verska pripadnost i kultovi
3.2.1.5.1.2 zbog individualnosti
3.2.1.6 ne postoji rel organizovanost na svetskom nivou
3.2.1.7 moderan svet
3.2.1.7.1 zapadna demokratija

Annotations:

  •  Novi Zeland, Kanada, Australija, Latinska Amerika, SAD
3.2.1.7.2 različiti profili
3.2.1.7.2.1 protestanti
3.2.1.7.2.1.1 SAD: visok stepen verovanja
3.2.1.7.2.1.2 sever Evrope

Annotations:

  • - državne crkve - nizak nivo prakse
3.2.1.7.2.1.3 između
3.2.1.7.2.1.3.1 katolički jug Evrope

Annotations:

  • - netaknut, ali jaka opozicija kroz istoriju
3.2.1.7.2.1.3.2 Australija, NZ, Kanada
3.2.1.8 Evropa: slažu se podaci i teorije
3.2.1.8.1 =>preterivanje
3.2.1.8.1.1 rel gubi druš značaj i prelazi u privatno
3.2.1.8.1.2 EUR model počinje da se prenosi na ostatak sveta
3.2.1.8.1.3 ostatak sveta se modernizuje => sekularizuje
3.2.1.8.1.4 Berger i Martin predlažu preispitivanje
3.2.1.9 najbolje opstaju one rel koje se opiru kompromisu
3.2.1.10 otvorena diskusija o razlici SAD i Evrope
3.2.2 Religija u modernom svetu: Kazanova
3.2.2.1 konfuzija je u konceptu teorije o s
3.2.2.1.1 3 segmenta
3.2.2.1.1.1 diferencijacija od institucija
3.2.2.1.1.1.1 jezgro teze
3.2.2.1.1.1.2 moderni trend
3.2.2.1.1.2 distanciranje od verovanja
3.2.2.1.1.2.1 modernizacija ne podrazumeva
3.2.2.1.1.2.1.1 prelazak u privatnu sferu
3.2.2.1.1.3
3.2.2.2 najveći pad imaju rel koje su odbile prilagođavanje
3.2.2.2.1 =/= default veza sa modernošću
3.2.2.2.2 same crkve krive
3.2.2.2.3 Španija
3.2.2.2.3.1 usporena pa ubrzana modernizacija
3.2.2.2.3.1.1 Evropa - vekovi; Španija - 1 generacija
3.2.2.2.3.1.2 '81, '90 - najveći pad rel
3.2.2.2.3.2 ogroman generacijski jaz
3.2.2.3 Poljska
3.2.2.3.1 otpor kom režimu
3.2.2.3.1.1 ojaćavanje crkve
3.2.2.3.1.1.1 od '89 ne može da nađe svoje mesto
3.2.2.4 ne bavi se severom
3.2.2.4.1 aktivni u crkvama kažu da su one u otporu
3.2.2.4.1.1 treba slediti SAD model otvorenog rel tržišta, onda će doći do revitalizacije
3.2.2.4.1.1.1 treoretičari rac izbora podržavaju
3.2.2.4.1.1.2 Dejvi: onda i svi drugi uslovi moraju da budu isti
3.2.2.4.1.1.2.1 crkve treba da iskoriste to što već koegzistiraju sa sekularnim zajednicama koje nisu opozicionističke
3.2.3 Religija kao kolektivno sećanje:Danijela Ervije-Leže
3.2.3.1 usavršavanje konceptualnih sredstava
3.2.3.1.1 Lanac
3.2.3.1.1.1 svaki vernik stvara
3.2.3.1.1.2 prošli, sadašnji, budući članovi
3.2.3.1.2 kolektivno sećanje
3.2.3.1.2.1 kolektivno evropsko
3.2.3.1.2.1.1 naredni vekovi
3.2.3.1.2.1.1.1 deljenje na nacionalno i regionalno
3.2.3.1.2.1.1.1.1 različitosti
3.2.3.1.2.1.1.2 90e korak ka ponovnom ujedinjenju
3.2.3.1.2.1.1.2.1 rel može da
3.2.3.1.2.1.1.2.1.1 pomogne
3.2.3.1.2.1.1.2.1.2 odmogne
3.2.3.1.2.1.2 katoličko poreklo
3.2.3.1.2.1.2.1 možda problematično za
3.2.3.1.2.1.2.1.1 protestantski sever
3.2.3.1.2.1.2.1.2 Grčku
3.2.3.1.2.1.3 svetovne = rel snage
3.2.3.1.2.2 osnova za postojanje zajednice
3.2.3.1.2.3 moderno društvo sve < rel jer je sve nesposobnije za njega
3.2.3.1.2.4 Balkan

Annotations:

  • suprotstavljena sećanja u kombinaciji sa teritorijalnim pretenzijama
3.2.3.2 istovremeno
3.2.3.2.1 nagrizanje tradicionalne osnove
3.2.3.2.1.1 opadaju pokazatelji rel tradicije
3.2.3.2.2 otvaranje novih prostora
3.2.3.2.2.1 utopijsko
3.2.3.2.2.1.1 pojedinci tragaju za
3.2.3.2.2.1.1.1 napredovanjem
3.2.3.2.2.1.1.2 rešenjima
3.2.3.2.2.1.1.3 odgovorima
3.2.3.2.2.1.2 horizont se uvek pomera
3.2.3.2.2.1.3 utopija mora da održava vezu sa rel
3.2.3.2.2.2 njih može da popuni samo rel
3.2.3.3 zakonski autoritet tradicije
3.2.3.3.1 na njega se poziva dat idealni tip
3.2.3.3.2 => postojanje zajednice
3.2.3.3.2.1 povezuje osobu sa nečim iznad
3.2.3.3.2.1.1 stvara se lanac
3.2.3.3.2.1.1.1 koji će se lanac uzeti u def rel zavisi od naučnika

Media attachments